Mi­ni­star­stvo prav­de pri­hva­ti­lo je pro­šlog pet­ka u Skup­šti­ni ne­u­stav­nu nor­mu pre­ma ko­joj se osu­đe­nom li­cu sta­ri­jem od 50 go­di­na na neo­d­re­đe­ni vre­men­ski pe­ri­od mo­že pre­ki­nu­ti slu­že­nje za­tvor­ske ka­zne, u slu­ča­ju da do­sta­vi me­di­cin­sku do­ku­men­ta­ci­ju ko­ja po­ka­zu­je da bo­lu­je od te­ške bo­le­sti ko­ja pri­je­ti smrt­nim is­ho­dom, što mo­že bi­ti pred­met ra­znih zlo­u­po­tre­ba, upo­zo­rio je ne­za­vi­sni po­sla­nik Ve­li­zar Ka­lu­đe­ro­vić. Iako je Za­ko­no­dav­ni od­bor, u ko­jem je on za­mje­nik pred­sjed­ni­ka, pret­hod­no za­u­zeo ja­san stav da ova nor­ma ni­je u skla­du sa Usta­vom i prav­nim po­ret­kom, vo­ljom Mi­ni­star­stva prav­de po­sta­la je sa­stav­ni dio Za­ko­na o iz­vr­še­nju ka­zni za­tvo­ra, nov­ča­nih ka­zni i mje­ra bez­bjed­no­sti, ko­ji je ka­sni­je usvo­jen u cje­lo­sti.
Ka­lu­đe­ro­vić ka­že da se po­me­nu­tim amand­ma­nom de­fi­ni­še mo­guć­nost da za­tvo­re­nik bu­de oslo­bo­đen iz­vr­še­nja ka­zne za­tvo­ra ako is­pu­nja­va dva uslo­va – da je sta­ri­ji od 50 go­di­na i da po­seb­na lje­ka­r­ska ko­mi­si­ja pro­ci­je­ni da je kod nje­ga na­stu­pi­la te­ška bo­lest ko­ja ozbilj­no pri­je­ti smrt­nim is­ho­dom.
– Ta­kva nor­ma ni­je do­bi­la ze­le­no svje­tlo Za­ko­no­dav­nog od­bo­ra, iz­me­đu osta­log za­to što je oci­je­nje­na kao dis­kri­mi­na­tor­ska. Pi­ta­nje je ko­ja je to ar­gu­men­ta­ci­ja da se ova­kvo pra­vo mo­že ve­zi­va­ti sa­mo za li­ce ko­je je sta­ri­je od 50 go­di­na. Uop­šte se ne uzi­ma u ob­zir o ka­kvoj se vr­sti za­tvo­re­ni­ka ra­di. Mo­gu­ća je si­tu­a­ci­ja da kod li­ca sta­ri­jeg od 50 go­di­na, ko­je je iz­vr­ši­lac naj­te­žeg kri­vič­nog dje­la, i ko­je je tek za­po­če­lo iz­dr­ža­va­nje ka­zne za­tvo­ra, na­stu­pi te­ška bo­lest sa pret­po­sta­vlje­nim smrt­nim is­ho­dom. Ova­kvom nor­mom da­je se ogrom­no dis­kre­ci­o­no pra­vo lje­kar­skoj ko­mi­si­ji. Sve ovo iza­zi­va sum­nju da se ova­kva nor­ma mo­že te­ško zlo­u­po­tre­blja­va­ti, da ne ka­žem da ova­kvo za­kon­sko rje­še­nje mo­že bi­ti i pod­strek li­ci­ma sta­ri­jim od 50 go­di­na ko­ja su te­ško bo­le­sna da vr­še kri­vič­na dje­la – upo­zo­ra­va Ka­lu­đe­ro­vić.
Spor­no za­kon­sko rje­še­nje de­fi­ni­še da se „iz­u­zet­no, za­tvo­re­ni­ku ko­ji ima pre­ko 50 go­di­na ži­vo­ta i ko­ji je obo­lio od te­že akut­ne bo­le­sti ili se nje­go­va hro­nič­na bo­lest po­gor­ša­la, zbog če­ga pri­je­ti smrt­ni is­hod, mo­že odo­bri­ti na neo­d­re­đe­ni vre­men­ski pe­ri­od pre­kid iz­vr­še­nja ka­zne za­tvo­ra, uz pret­hod­no pri­ba­vlje­ni na­laz i mi­šlje­nje nad­le­žnog lje­kar­skog kon­zi­li­ju­ma.
– Na­ve­de­ni stav do­da­je se u ci­lju ve­ćeg ste­pe­na za­šti­te ljud­skih pra­va za­tvo­re­ni­ka ko­ji su obo­lje­li od te­ških akut­nih i hro­nič­nih bo­le­sti, a či­je se li­je­če­nje ne mo­že spro­vo­di­ti u Za­vo­du za iz­vr­še­nje kri­vič­nih sank­ci­ja – obra­zlo­ži­li su pred­la­ga­či amand­ma­na, po­sla­ni­ci Pre­drag Se­ku­lić, Ma­ri­ja Ća­to­vić, Dra­gi­nja Vuk­sa­no­vić, Da­mir Še­ho­vić, Go­ran Tu­po­nja i Sne­ža­na Jo­ni­ca.
Za­hva­lju­ju­ći ova­kvoj nor­mi, Bra­ni­slav Bra­no Mi­ću­no­vić mo­gao bi da „ro­bi­jaˮ u ho­te­lu „Splen­di­dˮ uko­li­ko bu­de osu­đen za me­đu­na­rod­ni šverc ci­ga­re­ta. Da pod­sje­ti­mo, Mi­ću­no­vić je u Ita­li­ji op­tu­žen za šverc du­va­na, za­jed­no sa Ve­se­li­nom Ba­ro­vi­ćem, Du­šan­kom Jek­nić, Bran­kom Vu­jo­še­vi­ćem i An­dri­jom Dra­ško­vi­ćem. U slučaju da bude osuđen, kaznu zatvora bi mogao da izdržava u Crnoj Gori. Imajući u vidu da Mićunović ima više od 50 godina a da je teško bolestan, primjenom navedene norme omogućilo bi mu se da ostane u „Splendidu“ u kojem inače živi. Mićunoviću se ranije u Cr­noj Go­ri su­di­lo i za ubi­stvo Ra­do­va­na Ko­va­če­vi­ća, ali je oslo­bo­đen. Bli­zak je pri­ja­telj i pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, a već go­di­na­ma ži­vi u Bu­dvi.
Ka­lu­đe­ro­vić po­ja­šnja­va da ih je na ple­nu­mu, ka­da se gla­sa­lo o za­ko­nu u cje­lo­sti, za­te­klo sa­zna­nje da je Od­bor za po­li­tič­ki si­stem, pra­vo­su­đe i upra­vu raz­ma­trao spor­no rje­še­nje i da ga je pred­stav­nik pred­la­ga­ča pri­hva­tio, ta­ko da je po­sta­lo sa­stav­ni dio za­kon­skog tek­sta. Na­vo­di da su na­kon to­ga tra­ži­li hi­tan do­la­zak u Skup­šti­nu mi­ni­stra prav­de Zo­ra­na Pa­ži­na.
– Na pi­ta­nje ko­le­ge Ne­ve­na Go­šo­vi­ća da li je ova­kva nor­ma evrop­ski stan­dard, mi­ni­star prav­de je iz­bje­gao da po­le­mi­še sa ar­gu­men­ta­ci­jom Za­ko­no­dav­nog od­bo­ra. Na mo­je ve­li­ko iz­ne­na­đe­nje, umje­sto ar­gu­men­ta­ci­je po­nu­dio nam je da nam dr­ži pre­da­va­nja iz evrop­skih stan­dar­da – na­vo­di Ka­lu­đe­ro­vić.
Do­dao je da će se vi­dje­ti ka­ko će se ova spor­na za­kon­ska nor­ma pri­mje­nji­va­ti u prak­si.
– Ova­kvo za­kon­sko rje­še­nje, po­na­vljam, mo­že bi­ti pred­met iz­u­zet­nih zlo­u­po­tre­ba – za­klju­čio je Ka­lu­đe­ro­vić.
Ka­ko je spor­no rje­še­nje od­lu­kom pred­la­ga­ča za­ko­na da ga pri­hva­ti auto­mat­ski po­sta­lo sa­stav­ni dio za­ko­na, po­sla­ni­ci ni­je­su ni do­bi­li pri­li­ku da o ova­kvoj nor­mi gla­sa­ju na ple­nu­mu, već su se sa­mo iz­ja­sni­li o za­kon­skom tek­stu u cje­lo­sti.
V.R.


Po­je­di­nač­ni stav ni­je evrop­ska prak­sa

Gru­pa po­sla­ni­ka ko­ja je pred­lo­ži­la spor­ni amand­man u stva­ri su čla­no­vi cr­no­gor­ske de­le­ga­ci­je u Par­la­men­tar­noj skup­šti­ni Sa­vje­ta Evro­pe. U obra­zlo­že­nju amand­ma­na po­zva­li su se na stav iz­vje­sti­o­ca Ko­mi­te­ta za prav­na pi­ta­nja i ljud­ska pra­va PSSE An­dre­a­sa Gro­sa. Ka­ko su na­ve­li, uva­ža­va­ju­ći nje­gov pred­log od­lu­či­li su da pred­lo­že ova­kvo za­kon­sko rje­še­nje.